Na spisku “Sportskih talenata Vojvodine” dva igrača američkog fudbala
Ova godina biće obeležena u srpskom američkom fudbalu kao prva godina u kojoj su dodeljene stipendije za mlade, perspektivne sportiste Vojvodine dvojici momaka koji se bave ovim sportom.
Stipendije su dodeljene u okviru projekta „Sportski talenti Vojvodine“ koji implementira Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu APV, a čiji je cilj identifikacija, praćenje i finansijska podrška perspektivnim i talentovanim sportistima na putu ka ostvarivanju međunarodnih vrhunskih rezultata. Ovom prilikom smo pozvali dvojicu pomenutih stipendista da nam prenesu svoje utiske o ovoj, za omladinu američkog fudbala, izuzetno značajoj odluci Sekretarijata.
Nemanja Vučković, 19-godišnjak iz Kikinde, trenutno živi i studira na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Aktivni je član Studentskog preduzeća na fakultetu, u slobodno vreme razvija svoje kulinarske sposobnosti. Ali Nemanja je i seniorski reprezentativac Srbije u američkom fudbalu, igra za novosadski klub „GAT Dukes“ i trenutno se oprobava kao trener pionirske selekcije beskontaktnog (fleg) fudbala kluba „Wild Dogs“ iz istog grada.
Naš drugi sagovornik, Stefan Borković, takođe ima 19 godina, dolazi iz Inđije. Student je Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Ipak, odlučio je da ostane veran domaćem klubu i trenutno igra za „Indianse“ iz svog rodnog grada.
SAFV: Vi ste i dalje vrlo mladi sportisti, a već dobijate nagrade i stipendije. Kada ste počeli da trenirate američki fudbal? Šta vas je podstaklo?
Nemanja: Američkim fudbalom se bavim od jeseni 2013. godine. Tada sam odigrao i svoju prvu juniorsku sezonu u KAF “Mamutima” iz Kikinde. Za američki fudbal sam saznao preko svoje mlađe sestre koja je već godinu dana trenirala beskontaktnu (fleg) verziju fudbala. Njen pritisak na mene da počnem da treniram imao je veliki uticaj, a pored toga i moja neka radoznalost, potreba za dokazivanjem i takmičenjem inspirisala me je da počnem da se bavim ovim sportom.
Stefan: Američkim fudbalom se bavim od svoje 10. godine. U prvi kontakt sa ovim sportom sam došao gledajući treninge „Indiansa“ iz Inđije koji su bili održavani ispred moje osnovne škole. Posle nekog vremena sam saznao od drugara iz škole da „Indiansi“ imaju i mlađu selekciju za dečake od 10 do 16 godina i tada sam odlučio da počnem da treniram američki fudbal.
SAFV: Odabrano je 75 stipendista za čitavu Vojvodinu za trideset različitih sportova, među kojima su i uvek popularni odbojka, tenis, košarka, rukomet, boks… Kako ste se osećali kada ste saznali da ste dobitnici stipendija upravo zbog američkog fudbala koji se kod nas još uvek smatra neprofesionalnim sportom?
Nemanja: Kada mi je saopšteno da sam jedan od stipendista za čitavu Vojvodinu i to za sport koji nije baš popularan na našim prostorima i koji se svakim danom sve više razvija (što pokazuje i ova nagrada), bio sam jako srećan i iznenađen. Verovao sam da će se naporni treninzi, zalaganje i vreme posvećeno američkom fudbalu isplatiti, ali ne i na ovaj način, zato sam se obradovao.
Stefan: Bio sam veoma srećan kada sam dobio stipendiju, pogotovo zato što je ovaj sport prisutan u Srbiji tek nekih petnaestak godina i sada znam da se pažnja poklanja i ne toliko razvijenim sportovima.
SAFV: Zajedno sa stipendijom, dobili ste i titulu perspektivnih, talentovanih mladih sportista Vojvodine za 2017. godinu. Koliko vam znače ta titula i ova stipendija za dalje bavljenje sportom?
Nemanja: Ne bih se bas zadržavao kod te neke “titule”, ali slagao bih vas da mi to nije vetar u ledja da nastavim i dalje naporno i posvećeno da treniram.
Stefan: Ovo je jedan veliki podstrek da se nastavi sa treningom i podizanjem ovog sporta u Srbiji na viši nivo.
SAFV: Imate li neke dalje planove u sportu i životu? Srbija ili inostranstvo? Sport ili nešto drugo? Koliko mislite da je američki fudbal u Srbiji konkurentan sa inostranstvom?
Nemanja: Moj neki plan je da prvo završim fakultet, a za to vreme ću igrati u Srbiji. Nakon toga imam želju da malo putujem i nadam se da će mi baš fudbal pomoći u tome. Mislim da je američki fudbal u Srbiji svake godine sve konkurentniji sa najuspešnijim evropskim zemljama u ovom sportu (Nemačka, Austrija, Francuska, Italija..). To nam govori da smo na dobrom putu, a pokazatelj nam je odlazak domaćih igrača da igraju u inostranstvu na tom nekom nivou.
Stefan: Pre nego što sam upisao fakultet imao sam želju da odem u Ameriku i tamo studiram i igram fudbal. Još uvek mi je želja da odem i da vidim kako je igrati fudbal u zemlji gde je to jedan od najpopularnijih sportova i gde se igra na višem nivou. Američki fudbal u Srbiji napreduje iz godine u godinu, čak imamo i klubove koji su se našli u top 20 u Evropi, što govori o jako brzom razvijanju ovog sporta u Srbiji. Verujem da bismo za koju godinu mogli da budemo na nivou zemalja kod kojih se ovaj sport igra više decenija.
SAFV: Šta biste poručili drugim mladim momcima i devojkama koji razmišljaju o tome da se bave sportom? Da li biste im preporučili američki fudbal i zašto?
Nemanja: Svim mladim momcima i devojkama bih pre svega preporučio da se bave sportom, jer će im ta neka pripadnost zdravoj zajednici omogućiti da se fizički razviju i da na kraju postanu bolji ljudi. “Kakav si na treningu, utakmici, takav ćeš biti i u životu” – reči kojima se vodim od kada sam poceo da se bavim sportom. Preporučio bi američki fudbal svakom ko želi neke nove izazove i ko hoće da upozna ovaj zanimljiv i uzbudljiv sport.
Stefan: Svima bih poručio da počnu da se bave sportom, jer i sami znamo koliko mladi sada provode vremena sedeći za računarom. Sport pomaže svima da pre svega budu zdravi, uz sport se može naučiti svašta, možemo upoznati dosta ljudi, može se putovati. Preporučujem američki fudbal zato što je jedan veoma zanimljiv i zabavan sport koji pomaže u razvijanju svih motoričkih sposobnosti čoveka.
Pingback : SAFV Uručeni ugovori o stipendiranju najperspektivnijim sportistima